Naviknuti na novine, magazine, televiziju i slično ljudi generalno smatraju internet “samo još jednim medijumom”. Nije strašno što na stvari tako gleda prosečni stanovnik Srbije, čitalac dnevnih novina koji ne propušta drugi dnevnik. Strašno je što na internet tako gledju neki od ljudi koji aktivno učestvuju u njegovom kreiranju.
Ovde ne mislim isključivo na dizajnere. Prvenstveno mislim na one koji osmišljavaju sadržaj za internet. A nekad imam utisak da, pored njih, ni marketing i PR menadžeri nisu sigurni šta rade.
Samo želim da podignem svest o razlikama, pa ću ukazati na glavne odlike interneta kao medijuma poredeći ga sa drugim, dobro poznatim medijumima. Internet treba tretirati na poseban način.
Internet vs. Štampani mediji
Ljudi na internetu ne čitaju tekst. Oni ga skeniraju. Zato je jako bitno da HEO bude na visokom nivou.
Kada čitate novine, nemate pored sebe još 50 novina koje se bore za vašu pažnju. Seli ste da odmorite i natenane prostudirate šta sve tu piše. Na internetu vas toliko toga čeka.
Stoga, novine zahtevaju narativni pristup da bi opustile čitaoca, dok internet-tekst zahteva konstantne pozive na akciju kako bi zadržao pažnju korisnika.
Ovde je takođe bitno obratiti pažnju na tipografiju, s obzirom da upravo tekst sigurno čini preko 90% sadržaja na internetu.
Internet vs. TV
Ovo su dva u jezgru različita principa.
Internet je aktivan medijum. Kada ste na internetu nagnete se napred i pomno pratite svoje pokrete i odluke želeći da što vrednije iskoristite svaku sekundu boravka na njemu. Na internetu birate šta ćete raditi. Kada odaberete jedan sajt, vrlo verovatno imate još 5 otvorenih tabova koje jedva čekate da pregledate i pobeći ćete sa trenutnog ukoliko na prvi pogled smara.
TV je pasivan medijum. Kada uključite TV zavalite se i ne razmišljate ni o čemu, samo želite da ubijete vreme i zabavite se što bolje. Nakon izbora kanala, ne odlučujete o bilo čemu i retko ćete taj kanal promeniti. Sačekaćete da prođu reklame i iskulirati iskačuće natpise ili sitna slova.
Sa televizijom nemate 5 ekrana (tabova) i daljinski (miš) vam nije stalno u ruci. Takođe, ne završavate nikakve poslove (mejlovi, računi, komunikacija, itd) pa vam odvraćanje pažnje ne smeta, čak je i poželjno da bi vas zabavilo.
Sve ovo ne znači da ne postoje informativne TV emisije ili zabava u novinama ili gledanje video sadržaja na internetu. Možete i drugačije da kombinujete. Ali znači da treba različito pristupiti kreiranju istih tipova sadržaja za svaki medijum ponaosob.
Kao što na TVu nikada nećete rešavati ukrštene reči, nemojte ni za internet pisati kao što pišete za novine.
Ključna razlika
Gledajući TV, čitajući novine, slušajući radio ili gledajući u reklamu čovek očekuje da mu formirate mišljenje. Prateći program on želi da mu vi kažete šta da misli o nekoj temi.
Na internetu je obrnuto – želi da svoje mišljenje konstruiše sam. I očekuje da mu samo date potkovane smernice i u tome mu pomognete.
Internet nije medijum!
Nakon poređenja koja bi mogla da koriste ljudima koji kreiraju internet sadržaj, iznosim ovu stavku kao drugu perspektivu za one koji provode vreme na internetu.
Niko ne “gleda internet”. Niko ne “čita internet”. Ljudi dolaze na internet da bi završili poslove brže i lakše.
Internet omogućava bolju informisanost, lakše sticanje znanja i bržu komunikaciju, ali i to su poslovi koji se putem interneta mogu lakše obaviti.
Internet bankarstvo, društvene mreže, wiki enciklopedije i slično su samo neki od primera. Dakle, internet je alat, a ne medijum.
—
ZA DALjE ČITANJE: Pisanje tekstova za internet
Post Scriptum
Internet vs. Ostali medijumi
Štampani mediji i TV nisu jedina dva medijuma sa kojima često mešamo internet. Tu su i bilbordi na osnovu kojih se prave reklame i bannere, tu su i radio emisije na osnovu kojih se prave podcastovi i tako dalje. Da ne dužim, o njima neću pisati ovom prilikom, ali vi razmišljajte.
Ako vam treba pomoć ili mišljenje nekoga ko ima iskustva prilikom pravljenja nekog od gore pomenutih sadržaja, uvek mi se, kao što kažem na kraju skoro svake beleške, možete obratiti.
